Razlika između privatnih i državnih koledža u Kanadi

Koledži su u Kanadi veoma popularna vrsta obrazovnih institucija, pre svega zbog vrste obrazovanja koje nude, širokog izbora oblasti studiranja i samih studijskih programa. Obrazovanje koje se nudi na koledžima je upotrebljivo, praktično orijentisano i oprema studente znanjem i veštinama koje će im zaista pomoći u karijeri.

Kanada nudi stotine koledža širom zemlje, među kojima su veći deo državne institucije. Dok se privatni koladži uglavnom nalaze u većim gradovima, državni koledži imaju svoje kampuse kako u manjim tako i u većim gradovima.

Postoje brojne razlike između državnih i privatnih koledža, a u ovom tekstu izdvajamo najbitnije koje student treba da razmotriti prilikom donošenja odluke da li će upisati državni ili privatni koledž.

Reputacija

Državni koledži u Kanadi uživaju bolju reputaciju od privatnih koledža, kako među studentima, tako i među poslodavcima. Državni koledži uglavnom imaju dugu istoriju pružanja kvalitetnog obrazovanja, pa se između ostalog i zbog toga veći broj studenata odluči za državne institucije.

Iako su i mnogi privatni koledži cenjeni i nude kvalitetno obrazovanje, studenti koji završe državni koledž kasnije imaju prednost na tržištu rada i brže i lakše dolaze do željenih pozicija.

Mogućnost rada nakon studiranja

Kanada međunarodnim studentima daje mogućnost da rade tokom studija pola radnog vremena, ova mogućnost je otvorena i za studente državnih i privatnih koledža. Po pitanju rada nakon završenih studija, studenti državnih institucija su u prednosti. Post Graduation Work viza je namenjena studentima koji završe odgovarajuće institucije i daje im pravo da ostanu do 3 godine i rade full time nakon diplomiranja.

Na listi DLI institucija (Designated Learning Institution) se uglavnom nalaze državni koledži i njihovi studenti mogu da apliciraju za ovu vizu, dok je broj privatnih institucija jako ograničen i uglavnom se odnosi na institucije iz provincije Kvebek.

Ono što je takođe bitno je to da studenti koji upišu privatni koledž koji se nalazi na DLI listi moraju završiti akademske studije na tom koledžu kako bi ostvarili pravo da apliciraju za Post Graduation Work vizu.
Rad nakon studija predstavlja veliku prednost koju Kanada daje međunarodnim studentima, jer radom studenti mogu da steknu vredno iskustvo, konekcije i da omoguće sebi ostanak u ovoj državi.

Državni koledži treba da budu prvi izbor i za studente koji sa partnerima odlaze u Kanadu na studije, jer u tom slučaju partneri imaju pravo da apliciraju za Open Work Permit sa kojom mogu da rade full time dok traje studenska viza.

Školarine

Po pitanju troškova školarina, za međunarodne studente su privatni koledži povoljnija opcija studiranja. U pogledu stručnih programa, godišnje školarine se kreću od 7.000 do 12.000CAD na privatnim institucijama, dok ovi programi na državnim institucijama koštaju od 14.000 do 19.000CAD. Za domaće studente je situacija drugačija, državni koledži su znatno povoljniji, pa se ovi studenti uglavnom odlučuju za državno obrazovanje.

Školarine se i na državnim i na privatnim koledžima plaćaju na rate. Privatne institucije su fleksibilnije u pogledu broj rata na godišnjem nivou, što u neku ruku može da predstavlja finansijsku olakšicu za međunarodne studente, za razliku od državnih koledža gde se školarine obično plaćaju na dve ili tri rate u toku jedne akademske godine.

Izbor studijskih programa

Privatni i državni koledži se uveliko razlikuju i po izboru programa koji se nude na njima. Kada govorimo o oblastima koje mogu da se studiraju, državni koledži nude znatno veće mogućnosti.

Na privatnim koledžima se uglavnom nude programi iz oblasti biznisa, menadžmenta, preduzetništva, marketinga, turizma i ugostiteljstva, kao i IT-a. Sa druge strane državni koledži pored ovih oblasti nude i programe iz umetnosti, dizajna i kreativnih nauka, zdravstva, sporta, zaštite životne sredine, socijalnog rada, brojne društvene nauke uključujući i pravo, kriminalistiku, medije i komunikacije, zatim prirodne nauke, energetiku, tehnologije, programe iz avijacije i mehanike itd.

Ove institucije se razlikuju i po tome koje vrste odnosno nivoe studije nude. Na državnim koledžima se nude stručni programi u okviru kojih postoje seritfikati, diplome i advanced diplome, zatim nude se bachelor studije, kao u graduate ili podstgraduate sertifikati i diplome. Veliki deo ovih programa nude co-op prakse koje traju od nekoliko nedelja do jednog semestra.

Na privatnim institucijama se pretežno nude stručne studije , koje su poznate kao Work&Study programi. Oni traju 3+3, 6+6 ili 12+12 meseci, to znači da se u prvoj polovini studija pohađa teorijska nastava na koledžu, a zatim je druga polovina programa posvećena praktičnom delu gde studenti rade puno radno vreme i na taj način u praksi koriste ono što su naučili. Na privatnim koledžima mogu da se nude i Bachelor studije, ali je to ređi slučaj.

Iskustvo studiranja

Osim navedenih faktora, državni i privatni koledži imaju još niz razlika koje značajno utiču na čitavo iskustvo studiranja u inostranstvu.

Studije na ovim tipovima institucija mogu doneti potpuno drugačiji doživaljaj studiranja, pa je na studentima da procene šta je to što im najviše odgovara i da se odluče za obrayovnu instituciju u skladu sa tim.

Struktura studenata

Državni koledži nude znatno povoljnije školarine domaćim studentima pa se kanadski studenti pretežno odlučuju za studije na državnim institucijama.

Na državnim koledžima međunarodni studenti imaju više mogućnosti da studiraju među domaćim studentima i upoznaju njihovu kulturu i način života. Na privatnim koledžima pretežno studiraju međunarodni studenti, pa je i sama struktura studenata više multikulturalna na privatnim institucijama.

Broj studenata i veličina grupa

Državni koledži su mahom velike insititucija, znatno veće od privatnih koledža. Većina državnih koledža ima preko 15.000 studenata. Državni koledži su veći i po pitanju broja programa koje nude i raznovrsnosti programa.

Privatne institucije su ograničenije po pitanju broja programa i studenata, ali sa druge strane nude grupe manjeg broja i više mogućnosti da se predavači individualno posvete studentima.

Smeštaj

Većina državnih koledža, za razliku od privatnih koledža, nudi opcije smeštaja za međunarodne studente.

Institucije koje nude studentski smeštaj to uglavnom nude u okviru kampusa ili u blizini kampusa u vidu rezidencijalnih zgrada koje studentima nude sobe ili stanove za život, sve u zavisnosti od ponude same institucije.

Prednost ove opcije je lakše upoznavanje drugih sudenata, iskustvo studentskog života i lakše uklapanje u novu sredinu.

Opremljenost kampusa

Državni koledži su kao što je več navedeno znatno veće institucije od privatnih koledža što znači da imaju i više resursa, njihova infrastruktura je veća i razvijenija i studentima pružaju više mogućnosti za usavršavanje na samom koledžu.

Kampusi državnih koledža su bolje opremljeni, jer ove institucije nude i više studijskih programa i opcija za sticanje i usavršavanje praktičnih veština. Privatni koledži takođe pružaju studentima dobre uslove i naprednu tehnologiju, ali u manjem obimu nego što je to slučaj sa državnim koledžima.

Studentske službe

Veliki broj studenata donosi i veliki broj studentskih službi koje su im na raspolaganju. Na državnim koledžima se pridaje veća pažnja ovim službama i one su znatno razvijenije.

Državni koledži imaju centre za razvoj karijere gde pomažu studentima da pronađu prakse i mesta u kompanijama koje su pretežno partnerske insitutcije gde mogu da steknu vredna iskustva u realnom okruženju.

Pored službi za karijere, veliki koledži često nude i službe za brigu o međunarodnim studentima, poput psiholoških savetovališta, savetovališta za integraciju i slično.

Sportski i socijalni klubovi

Državni koledži više pažnje poklanjaju sportskom programu i velike institucije imaju i značajne resurse koje izdvajaju za ovaj segment. Neki državni koledži imaju sopstvene sportske klubove u raznim sportovima što može biti od velike prednosti za one studente koji se bave sportom.

Pored sportskih klubova, veliki broj studenata omogućava i veliki izbor studentskih organizacija i društvenih klubova sa raznim temama interesovanja koje okupljaju studente i omogućavaju raznovrsne vannastavne aktivnosti.

Odabir i upis studija u Kanadi preko agencije Future Option

Za koji tip koledža će se student odlučiti zavisi pre svega od njegovih želja, mogućnosti i daljih planova.

Studenti koji u Kanadi žele da studiraju neku specifičnu oblast, da provedu studentski život u okviru većeg kampusa okruženi domaćim studentima pre će se odlučiti za državni koledž. Državni koledži su izbor broj jedan i za studente koji imaju dugoročne planove koji podrazumevaju da ostanu u Kanadi nakon završenih studija.

Sa druge strane, studenti koji planiraju kraći ostanak u Kanadi radi studiranja i usavršavanja u pojedinim oblastima i mogućnosti da rade puno radno vreme u određenom periodu tokom studija će se pre odlučiti za privatni koledž. Za ove koledže će se pre odlučiti i studenti koji imaju ograničen budžet za odlazak u Kanadu.

Agencija za studiranje u inostranstvu Future Option, sarađuje sa velikim brojem državnih i privatnih koledža širom Kanade i njihovi smo zvanični predstavnici za region Balkana. Za detaljnije informacije o ponudi koledža i programa, proceduri upisa i apliciranja za vizu možete da popunite naš upitnik i zakažete besplatno savetovanje sa nama.


Elena Simic
Elena Simic

Agent za studiranje i odlazak u inostranstvo, direktor agencije za studiranje u inostranstvu Future Option.

Studiranje u Kanadi, Americi, Australiji, Novom Zelandu, Velikoj Britaniji i Evropi, upis na studije i apliciranje za studenstku vizu. Savetovanje i pripremanje aplikacija za studentske, turističke, partner i druge vize.

www.elenasimic.net